Uvod u revolucije 1848. godine

Zamislite da živite u svetu gde kralj ima apsolutnu vlast, a vi nemate pravo da se žalite ili birate predstavnike. Upravo protiv toga su se pobuniili milioni Evropljana 1848. godine! Liberalizam je bio ideja da pojedinac treba da ima slobodu, da postoji ustav koji ograničava vlast vladara, i da građani imaju osnovna prava poput slobode govora.

Nacionalizam je bio druga velika snaga - ideja da ljudi koji govore istim jezikom i imaju istu kulturu treba da žive u svojoj državi. Nemci i Italijani su bili podeljeni u desetine malih država, dok su Srbi, Mađari i Česi živeli pod stranom vlašću u velikim carstvima.

Konzervativci - vladari i plemići - su se otimali da zadrže stari poredak. Između njih i naroda koji je tražio promene, sukob je bio neizbežan.

Zapamti: Ove revolucije su prvi put pokazale da obični ljudi mogu da se organizuju i zatraže promene - ideja koja će menjati svet!

Uzroci "Proleća naroda"

Šta se desilo da se pola Evrope pobuni odjednom? Kao kad se slegne lavina - trebalo je samo malo da gurne već nestabilnu situaciju. Bečki kongres iz 1815. je prekrojio Evropu ne pitajući narode šta oni žele, što je stvorilo veliko nezadovoljstvo.

Zatim je stigla ekonomska kriza - loše žetve krompira i žita su dovele do gladi. Cene hrane su skočile u nebo, radnici su ostajali bez posla, a ljudi su bili gladni i besni. Kada si gladan, lakše se odlučuješ na pobunu!

Građanska klasa - trgovci, advokati, doktori - postajala je sve bogatija ali nije imala političku moć. Oni su tražili ustav, pravo glasa i slobodu štampe. U isto vreme, nacionalni pokreti su jačali - Nemci i Italijani su želeli ujedinjenje svojih razjedinjenih zemalja.

Ključno pitanje: Kako mogu da vlada nad narodom koji ne želi da me sluša? - to su se pitali vladarci širom Evrope.

Tok revolucija kroz Evropu

Sve je krenulo iz Francuske u februaru 1848, kao što požar preskoče sa kuće na kuću. Kralj Luj Filip je zbačen, proglašena je Druga republika i uvedeno opšte pravo glasa za muškarce. Međutim, na kraju je vlast uzeo Luj Napoleon Bonaparta koji će se proglasiti za cara.

U nemačkim državama se sastao Svenemački parlament u Frankfurtu koji je pokušao da ujedini Nemačku. Ponudili su krunu pruskom kralju, ali je on odbio jer nije hteo "krunu od naroda" - tipičan primer ponosa koji je koštao istorijske šanse!

Italijanske države su se pobunile protiv austrijske vlasti, ali su poražene. Austrijsko carstvo je bilo najkomplikovanije jer je bilo višenacionalno - kao lonac koji ključa sa različitim sastojcima koji se ne slažu.

Zanimljivost: Meternih, moćni austrijski kancelar i simbol starog poretka, morao je da pobegne iz Beča prerušen kao obični građanin!

Srbi u revolucijama 1848.

Ovo je deo koji je posebno važan za nas! Srbi u južnoj Ugarskoj nisu hteli da trpe mađarsku dominaciju. Kada su Mađari odbili da priznaju srpska nacionalna prava, Srbi su u Sremskim Karlovcima održali istorijsku Majsku skupštinu u maju 1848.

Na ovoj skupštini su proglasili Srpsku Vojvodinu koja je obuhvatala Srem, Baranju, Bačku i Banat. Za vojvodu su izabrali Stevana Šupljikca, a za patrijarha Josifa Rajačića. Ovo nije bila pobuna protiv cara, već zahtev za autonomijom unutar Austrijskog carstva.

Nastao je rat između Srba i Mađara. Srbi su se borili na strani austrijskih snaga protiv mađarske nezavisnosti, nadajući se da će car nagraditi njihovu lojalnost autonomijom. Bila je to taktika "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj".

Rezultat je bio delimičan uspeh - car je kasnije formirao krunovinu "Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat", mada nije ispunila sva srpska očekivanja.

Važno za ispit: Zapamti da su se Srbi borili ZA cara protiv Mađara, a ne protiv cara!

Zašto su revolucije propale i posledice

Čini se da su revolucionari imali sve - podršku naroda, jasne ciljeve, međunarodnu inspiraciju. Šta je pošklo po zlu? Nesloga je bila glavni krivac. Građanska klasa se plašila radikalnijih promena koje su tražili radnici i seljaci, pa su često odustajali od borbe.

Stari režimi su još uvek kontrolisali disciplinovane vojske. Car je majstorski koristio taktiku "zavadi pa vladaj" - podržavao je Srbe protiv Mađara, zatim se okrenuo protiv oba naroda kada su se obeshrabrili.

Ipak, revolucije su ostavile trajne posledice. Feudalizam je konačno ukinut u većem delu Evrope - seljaci su postali slobodni. Nacionalne ideje su postale još jače, što će dovesti do ujedinjenja Nemačke i Italije u narednih 20 godina.

Mnogi vladari su zadržali ustave koje su doneli tokom revolucije, što je označilo početak kraja apsolutizma. Kao kad pukne brana - voda se može zaustaviti trenutno, ali će naći put.

Za pamćenje: Revolucije 1848. su bile "neuspešan uspeh" - propale su kratkoročno, ali su promenile Evropu zauvek!

Kratak pregled za ispit

Vreme je da sve ovo završiš kao šampion! "Proleće naroda" (1848-1849) je naziv za revolucije koje su zahvatile skoro celu Evropu. Glavni uzroci su bili političko nezadovoljstvo, ekonomska kriza i nacionalni pokreti.

Ciljevi revolucionara: liberalni (ustav, parlament, građanska prava) i nacionalni (stvaranje nacionalnih država ili autonomija). Sve je počelo u Francuskoj u februaru 1848. i proširilo se po kontinentu kao požar.

Srbi su na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima proglasili Srpsku Vojvodinu pod vodstvom Stevana Šupljikca. Borili su se protiv Mađara koji nisu priznavali njihova prava, na strani austrijskih snaga.

Razlozi neuspeha: nesloga revolucionara, snaga vojski starih režima, međusobni sukobi naroda. Trajne posledice: ukinut feudalizam, ojačale nacionalne ideje, početak kraja apsolutizma.

Poslednji savet: Ove revolucije su pokazale da se istorija ne menja preko noći, ali da svaka borba za slobodu ostavlja trag!